Vino i zdravlje

- Crvena vina smiruju, bela vina oživljavaju -

 

Zašto je vino korisno za ljudski organizam?

Vino je korisno ukoliko se unosi u organizam u umerenim količinama.

 

Bela i crvena vina se ne razlikuju samo po boji i nivou blagosti.

 

Crvena vina su blaža od belih!

 

Tanini - složena jedinjena koja se nalaze u grožđu, imaju važnu ulogu u procesu proizvodnje vina. Crvena vina su bogatija taninima, te imaju dugotrajniji uticaj alkoholnog dejstva u odnosu na bela vina.

Ljudski organizam lakše podnosi crveno vino zbog manje količine kiseline i temperature konzumiranja. Crveno vino ima umirujući efekat, dok belo vino podiže raspoloženje. Razmislite koji je najbolji Vašem organizmu!

Crvena vina su bogatija vitamina od belih. Konzumiranje vina u umerenim količinama prijatno deluje na raspoloženje, na varenje i na cirkulaciju. Istraživanja su pokazala da umereno konzumiranje vina štiti kardiovaskularni sistem. Na taj način štiti Vas i Vaše zdravlje.

Prema tvrdnjama nemačkih lekara, svakodnevna konzumacija alkohola je zdrava, ženama se preporučuje do 20 gr., a muškarci 30 gr. Da bi se postigli korisni fiziološki efekti konzumiranje alkohola, čitaj vina, konzumiranje treba da bude učestalo i u malim količinama.

 

Uticaj umerenog konzumiranja vina na zdravlje

Vino je lek! I pre nekoliko vekova su ljudi verovali u to! Dugo se služio kao osnova uz hranu, mešano sa vodom za smirivanje žeđi. Studije smatraju da je najčistije piće.

 

Na koji način utiče vino na zdravlje?

Alkohol smanjuje gustinu krvi, uz redovno konzumiranje vina smanjuje se nivo holesterola.

 

Pozitivno delovanje vina na organizam nije samo zbog nivoa alkohola; polifenoli pozitivno utiču na stanje kapilara i na vaskularna kolagena vlakna, imaju jak antioksidni uticaj i terapijski efekat protiv Alchajmera i raka.

 

Vino je čudo od pića?

 

Sigurno nije, ali uz redovno i blago konzumiranje može da nam

produži život i poboljša zdravlje!

 

Francuski paradoks

Na osnovu istraživanja ishrane zdravstvenih organizacija razvijenih zemalja, zaključeno je da se ishrana bogata mastima, naročito zasićenom masnim kiselinama i holesterolom, uz kombinaciju većim količinama kalorija, se može povezati sa povećanim mortalitetom od srčanih i kardiovaskularnih bolesti.

Međutim, u određenim delovima u Francuske ova pojava nije prisutna, kardiovaskularne bolesti su  manje zastupljene u odnosu na druge zemlje gde se ljudi hrane na isti način (kao naprimer u SAD-u). Prvobitna istraživanja su ukazala na to da francuzi žive opuštenije, uz manje stresa, a  faktori kao što su: visok pritisak, pušenje, višak telesne težine bili su prisutni i kod njih. Jedina razlika između francuza i ostalih nacija je u redovnom, umerenom konzumiranju crvenog vina.

Ključne reči:

tanin, crveno vino, belo vino, zdravlje,

Ostali članci
Aktuelnosti
Reportaže
Zanimljivosti
Vinske Vesti