Vina autohtonih sorti

Poznati iz sveta vina naglašavaju verovanja u domaće sorte grožđa.... Da i mi možemo ponuditi svetu kvalitet. Treba da izgradimo domaći vinski identitet...

Autohtone sorte grožđa podrazumevaju one sorte grožđa koje tokom dugog vremena žive na datom području.

 

One su prilagođene klimatskim, geografskim, biološkim uslovima karakterističnim za određene regije, za dati teroar (terroir - francuska reč). Teroar se definiše kao skup prirodnih okolnosti koji datu regiju čine jedinstvenom i neponovljivom.

Reč autohtono podrazumeva da nešto postoji i živi negde od davnina, da nije doneto sa nekog drugog područja. Autohtone sorte grožđa postoje u svakoj regiji samo ih treba upoznati. Današnji trend u svetu vina sve više naglašava gajenje autohtonih sorti grožđa i to na prirodan način, bez korišćenja ikakvih sintetičkih sredstava.

Poznati iz sveta vina naglašavaju važnost  verovanja u domaće sorte grožđa. Ne treba verovati samo onome što se proizvodi internacionalno, trebalo bi verovati u sebe, da i mi možemo ponuditi svetu kvalitet. Moramo znati koje su naši kvaliteti kako bismo mogli napraviti vrhunska vina, jedinstvena na našim prostorima i verni srpskoj tradiciji. Treba da izgradimo domaći vinski identitet. Sorte su autohtone, tamo gde su nastale i one su specifičnost tog regiona.


Postoje vinarije u Srbiji koje su odabrale pravac gajenja autohtonih sorti grožđa. One sve više naginju ka uzgajanju tradicionalnih sorti kao što su tamjanika, prokupac, kadarka, rskavac, bermet, frankovka.

Vinarija Maurer je poznata po autohtonim sortama kao što su: kadarka, kevedinka, sremska zelenika, bakator, medenac beli. Vinarija Nagy-Sagmeister je vinarija koja je vratio sortu Furmint za Frušku Goru a pored toga gaji još i Lipolist koja se retko nađe u Srbiji. Vinarija Imperator je među prvima koja je počela gajenjem vinograda po biodinamičkom metodu. Vinarija Panić je jedna od onih retkih vinarija koji gaji crnu tamjaniku! Oni ne koriste pesticide u zaštiti grožđa, kao ni sintetička sredstva u njihovim vinarijama - nema aromatizacije, ne dodaju se tanini, nema filtriranja.

Na osnovu gore navedenog možemo reći da postoje vina od autohtonih sorti grožđa, koja su istovremeno i prirodna vina. Danas u Srbiji retko možemo naći takva vina, ali ipak postoje. Jedan od naših ciljeva je da Vas upoznamo sa takvim retkostima. 

Vina od autohtonih sorti grožđa mogu postati konkurencija vinima internacionalnih sorti, jedinstvenost koju imaju potiče od zemlje, načina uzgajanja i metoda pravljenja vina.


Glavne autohtone sorte Srbije:

Tamjanika:

• Ova stara autohtona sorta grožđa je do pre nekoliko godina bila skoro zaboravljena.
Tamjanika je pitko i harmonično vino, veoma prijatnog ukusa i mirisa i posebne slasti.
• Nakon završetka fermentacije i pretvaranja šećera u alkohol, od njega se dobija vino jačine 11–14 maligana.
• Raskošno vino, slamnastožute boje sa zelenim odsjajem, karakterističnog je muskatnog ukusa i mirisa, i u sebi nosi kombinaciju začinskih tonova tamjana, cimeta i bosiljka, i voćne tonove ananasa i jagode.
• Lepo se slaže sa ribom i morskim plodovima, a posebno s kolačima od oraha, lešnika i badema.

 

Kadarka:

Kadarka se odlikuje elegancijom, lakoćom, pitkošću, rafiniranošću i umerenim prisustvom odgovarajuće kiseline.
• Posebna aroma nas podseća na blagi ukus voća kao što je trešnja.
• Nakon dužeg vremena konzumiranja kadarke, njen ukus privlači i podstiče čoveka da je ponovo proba.
• Subotičko-horgoška peščara je posle Prvog svetskog rata bila veliki izvoznik kvalitetnih vina za Evropu. Kadarku su u ova područja doneli Srbi, a sačuvali Mađari. Danas se gaji na područjima Vojvodine, u Mađarskoj i u Rumuniji.
• Postoji više varijanti kadarke, kao što su: crvena kadarka, kadarka siler, bela kadarka, kadarka roze i desertna kadarka.

 

Slankamenka:

• Egzistira oko Dunava i nešto južnije, spada u staru autohtonu sortu koju vinari više i ne gaje. Tek poneko, s obzirom da se od nje dobijaju stona vina.
• Slankamenka ipak treba i može da postoji, kao prepoznatljivo i kao naše, kao nešto što može da se pokaže strancima.


Sremska zelenika:

• Sorta belog grožđa koja vodi poreklom iz Srema u Srbiji. Gaji se i u ostalim delovima zemlje. Ima bujan čokot i bobice srednje veličine. Veoma je prinosna sorta i kasno zri. Od kujunđuše se dobija vino izrazito kiselog ukusa.
• Ima visok sadržaj kiselina, i malo šećera.


Kevedinka:

Kevedinka je interesantna autohtona sorta koja je nastala na Fruškoj Gori, a u 17. veku se nastanila u Horgoškom Vinogorju.
• Vino je svetložute boje sa zlatnim odsjajem na obodu, dobre je bistrine i refleksije.
• Arome su bogate i kompleksne, ističu se voćne note sa dominacijom breskve, zatim livadskog meda i u samoj pozadini zova.
• Na nepcima je puno, slasno, kremasto i voćnog karaktera koji se lepo uklapa sa mednom notom, što ga čini pitkim iako mu nedostaje kiselost. U završnici je takođe izražena slast, ima lep voćno-medni karakter i veoma je postojana.
• Služi se sa ribom, ljuskarima, teletinom, piletinom i polumasnim sirevima.

 

Prokupac:

Prokupac je naša stara autohtona sorta koja je u prošlosti imala mnogo veći značaj nego danas. Po nekim zapisima, ova sorta se gajila i u vreme Cara Lazara. Danas ga možemo pronaći u Srbiji, Makedoniji i Bugarskoj.
• Grozd je srednje veličine do krupnog, srednje zbijen, valjkast. Masa grožđa značajno varira u zavisnosti od varijeteta i klonova od 150 do 300g.
• Bobica je srednje krupna, okrugla, tamno plave boje pokožice, sa obilnim pepeljkom, sočna, bez izraženog mirisa i prijatnog je ukusa.
• Prokupac je sorta koju treba gajiti na suvim, propusnim, kamenito-šljunkovitim mestima, prvenstveno na toplijim, južnijim ekspozicijama.
• Sadržaj šećera se kreće oko 18-22%. Vina su pitka, osvežavajuća, sa 10-12% alkohola.
• Rubin boja. Odaje svež miris zrelog crvenog voća sa umerenom i dobro uravnoteženom strukturom. Vina mogu služiti za kupažiranje sa drugim sortama i za proizvodnju lozovače i vinjaka.

 

Smederevka:

Smederevka se smatra autohtonom sortom Srbije. Vrlo je rodna, u nekim slučajevima pri intenzivnom uzgoju i nezi može dati i preko 25.000 kg grožđa po hektaru. Grozd je srednje krupan do krupan, kupast, poluzbijen.
• Bobica je krupna, okrugla ili blago izdužena, svetlo zeleno-žute boje, kiselkastog ukusa.
• Neki stručnjaci smatraju da je veoma pogodna i za pravljanje penušavih vina.
• Vino karakteriše žuto-zelena boja sa 10,5-12 % alkohola i 6-8 g/l ukupnih kiselina sa puno svežine, ali ipak blagog ukusa, zbog čega je steklo veliki broj ljubitelja među potrošačima vina.

 

Bakator:

• Gustog čokota, grozd je braonkasto-crvene boje.
• Bobice su srednje veličine, sferne (16x16 mm), debele opne, meso je crvene boje, sočno, vrlo ugodnog ukusa.
• Postoje mnoge varijacije boja pa se može naći u beloj, crnoj, zelenoj, žutoj, ružičastoj boji, kao i boji granita i mesa.
• Vino koje se pravi od ove sorte je obično žućkasto-zelene boje,sočnog i oporog mirisa i ukusa koji podseća na zelenu jabuku.


Bermet:

• Desertno vino koje je specijalitet  Fruškogorske regije
• Njegova upotreba je prvenstveno bila medicinskog karaktera (poboljšavanje varenja) a kasnije je počeo da se proizvodi za široku upotrebu
• Sadrži 16-18% alkohola i servira se kao desertno vino i aperitiv na temperaturi od 18-20° C
• Sličnog je ukusa kao Vermut, mada je tačan recept proizvodnje dobro čuvana tajna nekolicine porodica koje ga još uvek proizvode

 

Frankovka:

• Najviše se uzgaja na teritoriji Vojvodine i područjima u kojima vlada kontinentalna klima
• Zavisno od položaja, godišta i niza drugih uslova na koje čovek utiče (berba, tehnologija i dr.) šećer  u grožđu varira od 18 do 20%, dok je ukupna kiselina u vinu od 8 do 9 g/l
• Dobro odnegovano crno vino frankovke je rubin crvene do granatno crvene boje, srednje alkoholne jačine, prijatne kiselosti i pitko, s razvijenom sortnom aromom.


Italijanski rizling:

Italijanski rizling je vinska sorta koja se najviše uzgaja na Fruškoj Gori
• Obzirom da se brzo razvija, daje redovne i dobre prinose
• Vino koje se od njega dobija je zeleno-žute boje, ima harmoničan ukus i čist vinski miris
• Sadrži 12,4% alkohola
• Servira se rashlađen na temperaturi 9-11°C

 

Ključne reči:

autohtone sorte, teroar, vrhunska vina, domaći, prirodna vina, tamjanika, kadarka, kevedinka, prokupac, smederevka, italijanski rizling

Ostali članci
Aktuelnosti
Reportaže
Zanimljivosti
Vinske Vesti