Najstarije vino u Evropi

Kipar je postojbina najstarijeg dokumentovanog vina s imenom koje se još proizvodi u Evropi. Reč je o vinu Komandarija(Commandaria), koje se pravi više od 5.000 godina na ovom mediteranskom ostrvu i koje s pravom nosi naziv jednog od legendarnih vina u svetu.

Sa izuzetno povoljnim položajem, perfektnim zemljištem i velikim brojem sunčanih dana, Kipar je idealno mesto za uzgoj vinove loze. A tu, u selu Erimi, nalazio se pre 4.500 godina veliki vinski centar u kojem se tada pravilo slatko crveno vino Nama, od više sorti grožđa, i koje su pominjali i Hesiod, i Homer, i Plinije Stariji u pesmama i istorijskim zabeleškama još od antičkog doba. Ipak, slavnu sudbinu ovog vina najviše je izgleda odredila legenda po kojoj je kralj Ričard Lavlje Srce, osvojivši Kipar u Trećem krstaškom pohodu, tu, u gradu Limasol, probao ovo kiparsko vino na sopstvenom venčanju 1191. godine i tada navodno izjavio: „Vino kraljeva i kralj među vinima!“ Meštani su to vino od pamtiveka zvaliNama, ali će se naziv ubrzo promeniti nakon što su templarski vitezovi iz reda Svetog Jovana kupili ostrvo od Ričarda Lavljeg Srca i na jednom imanju koje se nazvali La Grande Commanderie preuzeli proizvodnju ovog vina.

Kada su vitezovi unapredili proizvodnju i počeli vinom da snabdevaju evropske dvorove i hodočasnike na putu za Svetu zemlju, vino je ponelo naziv Commandaria i kao takvo ostalo do danas u upotrebi!

 

Druga legenda vezana za ovo vino veli da je Commandaria pobedila na prvom nadmetanju vina u svetu koje je francuski kralj Filip August organizovao u 13. veku!

Konačno, treća bitna legenda nije ona što pominje sultana Selima II, koji je navodno osvojio Kipar samo da bi došao u posed ovog vina, već da je Commandaria preneta u Portugal gde je poslužila kao osnova za prva porto vina.

Ovo vino danas na Kipru pravi desetak vinarija, na apelaciji ustanovljenoj ne tako davno, 1990. godine, i koja obuhvata 14 sela. Postupak dobijanja vina miks je brojnih i veoma raznolikih tehnika. Engleski istraživač Samjuel Bejker zabeležio je na svom proputovanju 1879. godine da se grožđe za ovo vino suši desetak dana na ravnim krovovima od blata, ali ne smatra to delom enološke finese, već potrebom da se zreli slatki plod izmesti iz vinograda gde je nejčešće žrtva kradljivaca ili životinja. Pominje i podatak da je godišnja proizvodnja Komandarije bila tada oko 385.000 litara.

- To vino sadrži sve osnovne sastojke Kipra: med, trave, vanilu, začine i sušena voća, poput šljive… Komplikovano, jako. Oni je poput prozora u kiparsku dušu – kaže Dimitros Antoniou, enolog vinarije KEO, poznate po proizvodnji Komandarije.

Iako popularnost ovog vina nije onolika kao nekada, ono i danas širom sveta ima reputaciju klasičnog slatkog vina. Ali, ako ga probate, shvatićete da Komandarija i nija baš kao ostala slatka vina. Pravi se od dve drevne sorte, crvene mavro, s veoma tamnom pokožicom, i bele ksinisteri (xynisteri). Grožđe raste na južnim obroncima planine Trudos, tridesetak kilometara severno od Limasola, na siromašnom vulkanskom tlu.

Grožđe se uglavnom ostavi da prezri na lozi, a potom, nakon branja, dodatno suši do dve nedelje na suncu kako bi se povećala koncentracija šečera. Posle presovanja, prelazi se na sporu i dugu fermetaciju, dva do tri meseca, dok vino ne dostigne minimum 10 % alkohola (često je to više), a zatim se dodatno pojačava i pretače u burad gde će odstojati najmanje četiri godine pre nego što se flašira.

I to je to – 5.000 godina tradicije u jednoj flaši!

izvor : vino.rs

Ostali članci
Aktuelnosti
Reportaže
Zanimljivosti
Specijalna ponuda
Vinske Vesti