Konji u vinogradu

Konji u vinogradu

16 decembar 2017. - Maurer Oszkár

 Po mom mišljenju, kada se u unutrašnjosti grožđa, putem božanske alhemije šira pretvori u vino, već onda je čovek uhvatio miris. Ako je u raju nešto nedostajalo čoveku na cvetnim livadama, to može biti samo cvet loze. I tako su naši preci počeli gajenje vinove loze i napravili su prva vina.  Ovo zanimanje ni onda nije spadalo u najlakše, i tako su sveže odomaćeni konji bili pred novim zadacima. U stara vremena razni tipovi konja su nastali putem ljudske selekcije, i prema tome su parili konje različitih vrsta, osobina, težina i veličina, da bi za date okolnosti i zadatke na kraju dobili najprikladniju životinju.

Rođeni su konji za rad. Unutar njih su su se razlikovali planinski i ravničarski. U hladnijim ili toplijim predelima, su radili četvoronošci sa različitim osobinama.  Konji za rad u vinogradu su bili manjeg rasta, mirnog karaktera, jaki , brzo i lako su učili. Danas su retka pojava u vinogradima, ali su prisutni u pojedinim mestima, i neke vinarije ih angažuju.

 

 

Zatvaranje kadarke sađene 1880-te u naselju Nosa. Konj se zove Dajka. Na kraju pluga je Szél Zolika. 29.12.2017.

 

Pre dolaska zime u većini vinogradarskih krajeva su „pokrili“ čokote. Ovo znači da su čokote, po mogučnosti samo do glave čokota, to jest do visine onih izdanaka iz kojih će isklijati sveži izdanci na kojima će biti rod, prekriti zemljom. Mnogo teža varijanta ovog posla je kada se u nedostatku konja, ovaj posao radi ručno pomoću motike. U pojedinim vinogradarskim krajevima su koristili tehniku zvanu "csirkézni“, kada su prekrivali samo glave čokota zemljom , a ne cele redove, takođe pomoću motike.

Najviše gazdi je posedovalo konja, i za njih je ovaj posao bio manje naporan i mnogo brži. Obično se u novembru prekriva, posle prvih mrazeva, kada su već popadali listovi. Nije korisno previše rano prekrivati, jer ako su rodni izdanci previše dugo prekriveni zemljom, propadnu. Nije dobro ni previše kasno prekrivati, jer ako se zemlja smrzne, plug baca prevelike delove na čokot i ne prekriva ga dobro. Kada je jesen blaga, korov lako ojača i može se pojaviti i trava. U ovom slučaju će prekrivanje takođe biti oskudno i biće teže za konja. Najbolje je kada je zemlja rastresita, bez korova i trave, jer onda plug može da nabaci i 20-25 cm zemlje. Nije problem ako zemlja ne prekrije u potpunosti čokot, jer kada su velike hladnoće onda obično  bude i snega koji povećava visinu prekrivanja.

Konji pored zatvaranja, sa plugom za otvaranje, pomažu i u prolećnom otvaranju.

 

 

                                                         Szél Zoltán, sa svojim konjem zvanim “ Csillag“

Tokom godine trobrazdnim i petobrazdnim plugovima učestvuju u iskorenjivanju korova između redova. U berbi vuku zaprežna kola i donose rod u podrum.

Ni konj se ne sme preopteretiti, jer ako preko cele godine radi i za kraj dobije najteži posao, zatvaranje, lako se može povrediti ili razboleti. Moramo voditi računa da ako konj u hladnoći radi težak posao lako se može oznojati i prehladiti. Posle završenog posla treba konja prekriti ćebetom. Učenje konja za rad u vinogradu je dugotrajan proces. Zahteva znanje i iskustvo. Pošto u nekim vinogradima ima i voćnih stabala, i tamo gde su niske grane konj se spusti na kolena i tako prođe ispod grane, i posle se diže i nastavlja dalje da vuče plug.

Na većini vinogradarskih regiona, gde još rade konji, oni dobijaju tradicionalne poslove. Na primer u Nemačkoj konj vuče zaprežno vozilo na kojem se nalazi hidraulična pumpa koju pokreće motor na benzin, koja pokreće mašinu za sečenje listopadne žive ograde. Odavde je samo jedan korak da vuče i prskalicu. Bila bi bizarno videti konja sa gas maskom kako ide u vinogradu. Činjenica je da konj mnogo manje sabija zemlju u odnosu na traktor, pošto je tri-četiri puta lakši od traktora. Ovako tlo ostaje prozračnije i nema potrebe za dubinskim opuštanjem tla u zoni korenja. I malo je drugačiji osećaj pogledati konja u oči i traktor u farove. U toku rada traktor zagađuje vazduh sa ostacima sagorevanja naftinih derivata, dok konj svojim ostacima đubri tlo. Bez konja ne bi smo mogli zatvarati stare zasade , tako da bi oni vremenom propali zbog mraza. Mali motokultivatori od 6-12 KS , koji bi još i stali u redove od otprilike 60 cm širine, ne mogu da vuku plug. Ovo samo konj može. Najviše starih autohtonih sorti je nestalo upravo zbog toga, jer se nije mogla uportebiti mehanizacija na starim zasadima u 60-im i 70-im godinama(a ni danas). A u nove zasade su već sadili međunarodne sorte.

 

                                                          

Đubri se „zatvaranje“ i zatim se vrši „otvaranje“ . Kevedinka, sađena 1941

 

Dosta današnjih muškaraca bi se rasplakalo posle jednog sata „otvaranja“.  Engi Margit I  Maurer Gyöngyi se ovome samo  smeju.

Jednom , otprilike 2010-te „zatvaranje“ kevedinke sađene 1941-e  je radio  čika Szalma Pista iz susedne Nose, sa svojim konjem zvanim „Vezuv“  . Kada smo završili, hteo sam pomoći čika Pišti da stavi plug na kola, ali ovom  91-o godišnjaku nije bila potrebna pomoć, samo mi je rekao:“Staviću ja sam. Ovo još mogu, iako je Vezuv bio pastuv dok ga nisu kastrirali, i ja sam bio čovek dok sam bio „fickós“(uvek spreman da....) ali plug još mogu sam da dignem. Nažalost Vezér je već star, i moraću ga prodati , dogodine već nećemo raditi.“ . Seo je na kola pre raskrsnice, sa dizginima na sedištu, bič u držaču i samo je rekao:“ Vezér! Idemo kući!“. Konj je znao put, samo je čekao zadatak. Otišli su kući, obojica....

Po mišljenju Ištvana, sina čika Pište, da im je Vezér ostao, ni starac ne bi umro sledećeg proleća. Konj mu je bio sve.

Godinu dana kasnije, na jednoj beogradskog degustaciji sam se upoznao sa  Gulyás Csabom. Nakon pola sata razgovora , pošto su se „srele reči“, ponudio mi je ždrebe. Drage volje sam prihvatio jednogodišnje ždrebe. Nazvao sam ga  Táltos. Crn je, velik i živahan. Odneli smo ga kući, žena i ćerke su se iznenadile. Ispraznili smo šupu i uveli smo ga u novu sobu. Posle je dobio i  koral i lepo je rastao. Bio je veliki izazov sam vaspitavati ždrebe pastuva. U mnogo bitaka se  trebalo boriti da bi smo saznali ko je „šef“. Sledećeg proleća i on treba da radi u vinogradu. Bićemo veselo društvo.

 

Táltos: Tamo smo već?  Oszkár: Još ne. Svi(uključujući i tebe!) treba više da radimo, da bi smo imali još bolja vina.  Táltos: Stigli smo već?...

 

Čovek koji nema konja teško može zamisliti kakva drugarska i radna veza  može biti između čoveka i konja.

Maurer Oszkár

Ostali članci
Aktuelnosti
Reportaže
Zanimljivosti
Vinske Vesti